Opština Nova Varoš - Opštinska uprava.

  • Повећај величину текста
  • Подразумевана величина текста
  • Смањи величину текста
Насловна Туризам

Туризам

Ел. пошта Штампа ПДФ

Туристичка разгледница Нове Вароши

           Под Златаром, међу шумама и брдима, живи и опстаје, ево већ 500 година, љупка варошица Нова Варош на висини од преко 1000 метара. Само прави љубитељи природе знају да се овде крију нека од најатрактивнијих природних богатстава Србије. Не, Нова Варош није пролазна станица на путу из Београда или Новог Сада према јадранском приморју! Нова Варош је место где треба доћи и видети све лепоте и чуда природе. Упознати гостољубиве људе и пробати врхунске специјалитете домаће кухиње: златарски сир и хељдопиту! Нећете зажалити! Кад опоравите тело, време је да нахраните душу! А, Нова Варош нуди гостима богато културно-историјско наслеђе, сведочанство о сусрету различитих култура и религија.

33

      Планина Златар је једна од најлепших старовлашких планина. Налази се у југозападном делу Србије између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Највиша тачка на Златару, Голо брдо, достиже 1.627 метара, док је просечна висина око 1.500 метара. Златар је сав благо површје без дубоких усека и провалија, прекривен густим шумама, пространим пашњацима на којима расту бујне траве и лековито биље. У томе је његова посебна лепота! Баш због тих својих лепота је и назван Златаром, иако предање казује да је на овим просторима било налазишта злата.

    Планина Златар по морфологији, клими и биљном покривачу односно аутентичној природи, сврстава се у значајне туристичке регије, у којој се могу развијати спортско-рекреативни, излетнички, здравствено-лечилишни, ловни, конгресни, екскурзивни и туризам на селу. Села са гостољубивим домаћинима и разним специјалитетима овох краја, пружа идеалне услове за одмор и захтевнијих гостију.

  Национални значај Златара 

У хидрографском погледу подручје Општине Нова Варош са планином Златар спада у подручја која се према водопривредној основи Републике Србије, третирају као најважније извориште за снабдевање водом Србије. Близина већ изграђених хидроакумулација на реци Увац (3 вештачка језера – Увачко, Златарско и Радоињско) омогућава трајно обезбеђење висококвалитетном водом. Водопривредном основом акумулације на реци Увац су оцењене као акумулације високог квалитета и као такве су предвиђене за превођење у водоток Рзав, ради снабдевања питком водом већег дела Републике Србије (Сл. гласник РС бр. 1/2002). Планина Златар је Уредбом Владе РС проглашена ваздушном бањом 2005.године. Осим овог природног ресурса, део акумулације Увца припада СРП где се налазе многобројне ендемске врсте флоре, ихтио-фауне и фауне – а најпознатији је Белоглави суп. Од укупне територије општине ( 581km²), 12,5% спада у заштићена природна добра којим управља СРП. С обзиром на овакве природне ресурсе, очување и заштита природне и животне средине су од стратешког значаја за општину Нова Варош.

alt

Специјални Резерват природе „Увац”

Специјални резерват „Увац“ је заштићено природно добро од изузетног значаја. Централну морфолошку целину резервата представља кањонска долина реке Увац са долином њених притока. Јединствени загрљај природе, прожимање воде и копна које их окружује, кратак је опис три прелепа језера: Увачког, Златарког и Радоињског. Настала су делимичним потапањем долине моћне планинске реке Увац и изградњом три бране. 

alt

Специјални резерват природе ,,Увац,, богат је скаршћеним површинама у којима су бројни крашки облици: крашке површи, увале, вртаче, окапине, прерасти, пећине и јаме. Посебна вредност кањонских делова долине су укљештени меандри чији ртови имају релативну висину и до 100m. Лепота речима неизрецива, само позив и савет – стати, па гледати! Пећине су бројне и по величини варирају од поткапина до највећег до сада познатог пећинског система у Србији, Ушачког пећинског система (6.185m).

 alt

Поред величине, овај систем и по другим карактеристикама представља један од најзанимљивијих спелеолошких објеката у Србији и представља једно од темељних вредности резервата. Систем се састоји од две пећине и једне јаме чији су канали међусобно повезани и имају укупну дужину од 6185 м.Највећи део система чини Ушачка пећина. Има два улаза, први у селу Горње Лопиже а други у кориту Увца. За нијансу краћа је Ледена пећина. Главни канал Ледене пећине простире се практично паралелно главном каналу Ушачке пећине, на растојању од око сто метара. Најмањи, али и најинтересантнији део Ушачког пећинског система чини јама Бездана. Улаз у јаму налази се на крају слепе долине Милетин До.

Када је реч о пећинама, свакако треба издвојити и Тубића, Баждарску и Јаворску пећину. .Прва се налази у селу Лопиже, засеок Тубићи. Има два улаза и повремено је хидролошки активна. Баждарска пећина налази се у селу Урсуле, десет километара северозападно од Сјенице. Јаворска пећина (Дуруља) налази се ум селу Буковик и кроз њу пролази Калипољска река – река понорница коју на изласку из пећине називају Вршевина и која се улива у Златарско језеро.

 

Пећине на територији Специјалног резервата прроде ,,Увац,,одликује богатство пећинског накита таложеног из прокапних вода у виду сталактита, сталагмита, стубова, драперија, стакластих иглица итд. 

alt

Специјални резерват природе Увац издваја присуство 104 врсте птица. Највећу атракцију резервата представља белоглави суп, ретка врста орла лешинара импозантне величине, распона крила до 3m. Донедавно пред изумирањем, захваљујући свести и доброј вољи љубитеља природе, бројност белоглавих супова се повећала на 85 гнездећих парова, односно око 359 јединки (мониторинг из 2013. године). Колонија белоглавог супа у кањону Увац једна је од највећих у Европи.

Белоглави суп (Gips fulvus)

Од регистрованих 104 врсте птица белоглави суп (Gips fulvus) jе најзначајнија врста птица у Резервату,,Увац,, и последња врста из подфамилије лешинара која се у Србији одржала до данашњих дана.

Белоглави суп је ретка врста орла лешинара, импозантне величине, распона крила до три метра. Просечна тежина птице износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи тежину и до једанаест килограма.Женка полаже једно јаје крајем јануара или почетком фебруара и на њему леже оба родитеља осам месеци наизменично док се не излеже младунче.Гнеждење се обавља на кречњачким стенама.Гнеждење је групно и образују се колоније, ретко изоловани парови.Излегли младунац остаје на гнезду, пре првог лета, око четири месеца.Супови полно сазревају са око пет година.

alt

 Улога белог лавог супа у ланцу исхране у екосистему је јединствена и незаменљива – искључива храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин чини,,природну рециклажу,,

Ова ретка врста је пре двадесетак година била пред изумирањем.1990. године, на територији увачких језера преживело је само седам парова белоглавог супа.1994. године основан је Фонд за заштиту птица грабљивица ,,Белоглави суп,, и отворено хранилиште Манастирина на које се од тада континуирано износе тела угинулих животиња и кланични отпад.

2007. године се на хранилиште изнело преко 60 тона хране. Захваљујући редовној исхрани бројност белоглавих супова се повећала на 67 гнездећих парова односно око 300 јединки (2007. година). Тако је колонија ове јединствене врсте птице постала највећа на Балкану и једна од већих у Европи.

Данас колонија броји 85 гнездећих парова, односно 359 јединки, од којих је чиповано. У оквиру активности СРП Увац прати се...

Специјални резерват природе „Увац“ у сарадњи са Туристичко спортским центром „Златар“, реализује едукативне пловидбе - крстарења увачким језерима за све љубитеље белоглавог супа и недирнуте природе.

 Природни лековити фактори

Планина Златар (највиши врх 1.627m), са својим густим четинарским шумама, зеленим пашњацима и ливадама, изузетно повољном климом, представља привлачно место за одмор и рекреацију, али изнад свега изузетно место за превенцију, лечење и рехабилитацију оболелих од кардиоваскулатних обољења и поремећаја артеријског притиска, као и за побољшање вида и опште опуштање.

alt

 Мешавина планинске и медитеранске климе, велика количина озона, смола која се лучи из четинара и разређен ваздух на просечној надморској висини од 1.500m чине ваздух на Златару изузетно квалитетним, због чега ова планина ужива статус ваздушне бање ( Уредба Владе РС 2005.године). Осим на превенцију и лечење кардиоваскуларних болести, боравак у овој оази недирнуте природе благотворно утиче и на потпуну релаксацију и опуштање. Вожња бицикла, планинарење, шетње после кише и планинаски ваздух богат озоном уводи вас у дубок сан који окрепљује и лечи. Густе шуме, мирисне ливаде и пропланци, живописна села, специјалитети домаће кухиње чине Златар једном од најлепших планина у Србији, коју туристи још увек откривају.

О Златарским језерима 

  УВАЧКО ЈЕЗЕРО

На Растокама, месту где се Увац растакао у два рукавца, а мештани села између Јавора и Златара га бродили, средином седамдесетих година прошлог века огласиле су се мине. Неимари су подизали трећу брану у срцу плаховитог пештерског делије.

Изградњом земљане бране од 110 метара (највиша земљана брана у Србији) створено је језеро дуго 27 km са 212 милиона m3 воде, која покреће агрегат снаге 36 MW и производи годишње 70 милиона KWh струје.

На обалама овог језера налази се највеће станиште белоглавог супа на Балкану. Овом језеру припадају и чувени меандри реке Увац. Језеро је пребогато разним врстама рибе а свуд около се пружа прелеп поглед.

alt

ЗЛАТАРСКО ЈЕЗЕРО

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца. Налази се између планина Златара на југо-западу и Муртенице на северо-истоку, удаљено 10-15км од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25км², а дугачко је од 15км до 23км. Настало је 60-их година изградњом која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и највећа је земљана брана изграђена у Европи, а ниво језера због ње варира и до 45м.

 

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапскоги језера Перућац на Дрини. Ово језеро је пловно својим највећим делом а вожња чамцем по овом језеру представља јединствен доживљај.

alt

РАДОИЊСКО ЈЕЗЕРО

Радоињско језеро представља компензациони басен за хидроелектрану Бистрица и одликује се стабилном обалском линијом, што значи да су амплитуде водостаја незнатне током године. Обалска линија је дугачка 25 км, а највећи део језера лежи у клисурастом делу долине Увца, са водом у којој током лета преовлађују зелени тонови провидности до 3–4 м. Приобални појас Радоињског језера и његов непосредни слив изграђени су од чврстих стена, те је спирање материјала незнатно и представља најзанимљивији очувани део Природног резервата I категорије, Увац.

alt