Сеоски туризам
Агротуризам, сеоски или рурални туризам је врста туризма у коме туристи одлазе на села или фарме како би искусили сеоски начин живота. Овај туризам укључује и учешће туриста у сеоским активностима као што су брига о животињама и усевима, кување и чишћење, занатство и забава.
Oсим тога, као додатни садржаји у оквиру сеоског туризма могу се упражњавати и неке од следећих активности:
•Зимски спортови
•Пешачке туре
•Планинарење
•Јахање
•Спортови на води (пливање, сплаварење, кајак)
•Параглајдинг
•Планински бициклизам
•Брање лековитог биља
•Скупљање шумских плодова
•Спелеологија
•Лов и риболов и др.
Прве значајне кораке у развоју сеоског туризма у општини Нова Варош иницирала је ТО 2007. године, категоризацијом првих тридесетак сеоских домаћинстава. Категоризација је извршена на основу Закона о туризму, а прва категорисана домаћинстава из Акмачића, Комарана, Вилова и Радоиње су се нашла у каталогу „Природа и традиција“.
Значај сеоског туризма препознат је и од стране ресорних Министарстава, која су подстицала овај вид туризма, кроз различите видове финансијске подршке. У циљу побољшања смештајних капацитета, двадесетак домаћинстава из општине Нова Варош добило је значајна бесповратна средства што је био велики подстрек за даљи развој постојећих и анимирање нових домаћинстава да се укључе у овај вид туризма.
У протекле две године Министарство трговине, туризма и телекомуникација субвенционише развој домаћег туризма, кроз доделу ваучера за боравак у домаћинству за минимум 5 ноћења. Према проценама ТСЦ „Златар“, по овом основу број ноћења у току 2017. године ће се повећати за око 3.000 у односу на прошлу годину.
НАЈАТРАКТИВНИЈЕ ЛОКАЦИЈЕ ЗА СЕОСКИ ТУРИЗАМ
Највећи број регистрованих домаћинстава је у следећим деловима општине:
Бабића Брдо
Село је удаљено 3km од града и налази се на падинама Златара у зони “ваздушне бање“. На подручју села је викенд насеље, хотели, мотели и више угоститељских објеката, ски стазе, спортски терени за мале спортове, уређене пешачке и бициклистичке стазе.
Село Вилови
Налази се на надморској висини од 860 до 1.260m, удаљено 6km од града. У селу се може уживати у шетњи, брању шумских плодова и лековитог биља, посматрању белоглавог супа, а љубитеље сплаварења и риболова могу уживати у Златарском језеру, које се налази у непосредној близини.
Села Акмачићи и Комарани
На удаљености 10km од града у зони Специјалног резервата природе Увац. Село које је познато по „небеском краљу“ - белоглавом супу и добром сиру. Село има спортске терене за мале спортове, фудбалски стадион, основну школу, здравствену станицу. Љубитељима рекреативног риболова задовољство пружа Увачко језеро богато рибом: кленом, пастрмком, шараном, а пловидбакватромаранима и чамцима кроз меандре Увца пружа туристима ужитак у разгледању колоније белоглавог супа, Ледене пећине, обилазак видиковца и других природних атракција.
Село Радијевићи
Село је удаљено 12kmод Нове Вароши, препознатљиво по великим површинама под хељдом, предивним погледом на Увачко језеро, црквом брвнаром из 1808. године. Село је у непосредној близини Увачког језера, простире се на надморској висини од 1.100 – 1.420m.
Село Дрмановићи
Село је удаљено 5km од града, на надморској висини од 1.030-1.600m. Налази се у близини Увачког језера, ваздушне бање Златар, хотела и скијалишта, манастира Козме и Дамјана и шумарске куће на Воденој пољани. За љубитеље пешачења и бициклизма постоје уређене и означене стазе, предивни предели за брање лековитог биља, гљива, боровница, шумских јагода...
Село Радоиња
Једно од најлепших села општине Нова Варош, формирано на узвишењу које се пружа на левој страни Увца, простире се између 902-1.206m надморске висине. Удаљеном 17km од Нове Вароши, 20km од Прибојске бање и 30km од Златибора. Највећа атракција села је Радоињско језеро, са уређеном плажом и пратећим садржајима.
Села Божетићи и Штитково
Село се налази на обронцима планине Јавор, само неколико километара од Увачког језера. Препознатлјиво је по манастиру Дубница из прве деценије 15. века. Село Божетићи, је центар производње златарског сира, јединог производа у општини са заштићеним географским пореклом. Промоција овог бренда као и оцена квалитета производа златарских домаћина, одржава се сваке године на традиционалној Златарској сиријади.
Подно Златара, према Чемерници, налази се врло аутентично етно село Штитково, које је јединствено због својих природних лепота, историјског, културног и верског наслеђа. Средишњи положај села заузима црква Свете Тројице, која датира из 1867. године. Село је интересантно и по томе што су у њему живели чувени кнезови Рашковићи. Сматра се да је патријарх Гаврило и подигао цркву. С леве стране цркве, налази се школа саграђена 1887. године. Све сачуване куће, по чему је Штитково најпознатије, типично су старовлашке и потичу с краја 19. века, о чему сведочи и уписана година градње на кућама. Најстарија је у центру села и грађена је 1882. године. Завод за заштиту споменика културе из Краљева је ову јединствену етно оазу ставио под заштиту државе. Надморска висина Штиткова на највишим врховима износи 1249m.
Као што се може видети из претходног прегледа, највећи број смештајних капацитета у сеоском туризму налази се у зонама планине Златар, Увачког и Радоињског језера.
ПРАВНИ ОКВИР ЗА БАВЉЕЊЕ СЕОСКИМ ТУРИЗМОМ
Закон о туризму (2009) и Закон о изменама и допунама ЗОТ (2010) Угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству
Физичко лице које пружа угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству може да пружа туристима услуге смештаја, припремања и услуживања хране и пића у објектима смештајних капацитета до 30 лежајева, а организованој групи до 50 туриста која не користи услуге смештаја, само угоститељске услуге припремања и услуживања хране и пића.
Физичко лице пружа угоститељске услуге преко локалне туристичке организације, туристичке агенције, привредног субјекта или другог правног лица регистрованог за обављање привредне делатности, на основу уговора.
Објекти у којима се пружају угоститељске услуге у сеоском туристичком домаћинству морају да испуњавају минималне техничке и санитарнохигијенске услове и да буду категорисани.
ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ ЗА РАЗВОЈ СЕОСКОГ ТУРИЗМА
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
-Конкурс о условима и начину коришћења подстицајна за унапреење економске активности на селу кроз подршку непољопривредним активностима
Право на коришћење подстицаја имају:
1. физичко лице - носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства,
2. предузетник и,
3. правно лице.
Врсте прихватљивих трошкова
I Програм за подршку инвестицијама за изградњу, доградњу и адаптацију објеката и набавку опреме, а ради пружања угоститељских услуга у домаћој радиности или сеоском туристичком домаћинству
Физичко лице – носилац комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, предузетник и удружење:
1) Изградња објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно салаше или вајате, уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре, a ради пружања угоститељских услуга у пословима домаће радиности или сеоском туристичком домаћинству,
(1) Набавка грађевинског материјала у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња;
(2) извођење грађевинских радова у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња.
2) изградња, доградња и адаптација купатила и увођење система централног грејања и слично, односно привођење намени објеката по угледу на аутентичне сеоске куће, односно салаше и вајате уз очување народног градитељства и традиционалне архитектуре, a ради пружања угоститељских услуга у пословима домаће радиности или сеоском туристичком домаћинству,
(1) Набавка грађевинског материјала у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња;
(2) извођење грађевинских радова у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња;
(3) набавка опреме за купатила (нпр. санитарна опрема, керамика, опрема за купатило која је прилагођена инвалидима), за централно грејање и других система за климатизацију објеката.
3) рестаурација аутентичних објеката на селу – воденица, ваљарица (објеката за извлачење влакана, односно сукна) и винских подрума који су у функцији сеоског туризма,
(1) Набавка грађевинског материјала у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња;
(2) извођење грађевинских радова у складу са пројектом израђеним сходно закону којим се уређује планирање и изградња.
4) побољшање пратећих садржаја у области рекреације, партерног уређења дворишта и набавке дворишног мобилијара ради унапређења понуде и пружања угоститељских услуга у пословима домаће радиности или сеоском туристичком домаћинству,
(1) Набавка опреме и реквизита за рекреацију и вежбање (нпр. бицикл, собни бицикл, тегови, траке за трчање, степери, лопта, фризби, опрема за јахање);
(2) партерно уређење дворишта у складу са планом пејзажног архитекте;
(3) набавка дворишног мобилијара (нпр. светиљке, клупе, лежаљке, канте за смеће, летњиковац, тенда, љуљашке, клацкалице за децу).
5) опремање просторија за пружање услуга исхране које су у функцији сеоског туризма.
(1) Набавка кухињских елемената (нпр. термички уређаји, радне површине и уређаји за обраду намирница, посуђе и прибор за јело, судопера, уређај за одвод дима, паре и мириса, хигијенска посуда за отпатке, колица за послуживање, висећи кухињски делови);
(2) набавка столова и столица;
(3) набавка расхладних уређаја за чување хране и пића.
Правно лице (предузетник,микро, мало и средње правно лице, земљорадничка задруга, средња школа и манастир)
Програм за подршку инвестицијама за набавку опреме за бављење традиционалним занатима који су сертификовани у складу са посебним прописом
1) Набавка опреме ради обављања старих и уметничких заната, односно послова домаће радиности који су сертификовани у складу са посебним прописом.
(1) Набавка опреме и алата за бављење старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности.
Неприхватљиви трошкови
1. порези, укључујући и порез на додату вредност;
2. царинске, увозне и остале врсте административних такси као и накнада за потребне сагласности од државних институција и јавних предузећа;
3. трошкови банкарске провизије, трошкови јемства и сличне накнаде;
4. куповина земљишта;
5. трошкови премера и геодетских снимања;
6. половна опрема и материјали;
7. доприноси у натури (сопствени рад и материјал подносиоца Конкурсне пријаве);
8. нереалне количине материјала, накнадни и непредвиђени трошкови радова или трошкови који, по оцени стручних лица ангажованих од стране Управе за аграрна плаћања (у даљем тексту Управа) - Комисија, нису неопходни за нормално функционисање објекта;
9. материјали који по типу не одговорају предмеру и предрачуну из Главног пројекта;
10. трошкови по основу уговора са надзорним органом.